Dečja cerebralna paraliza (DCP)
Ne postoji precizna definicija dečje cerebralne paralize. Pod dijagnozom se podrazumeva ukupnost hroničnih simptoma poremećaja motoričkih funkcija. Uzroci bolesti jesu oštećenja mozga. Upravo od njih (stepena težine, prirode, obima i tačnog mesta povrede) zavisi u kom obliku se javljaju oštećenja mišićne strukture i poremećaj funkcionisanja organizma u celini.

Dečja cerebralna paraliza se može prepoznati po nizu glavnih simptoma:

  • povećan tonus mišića;
  • nekontrolisani spazam u bilo kojim mišićima tela;
  • nekontrolisani nagli pokreti;
  • ograničenje pokretljivosti u zglobovima;
  • smanjen tonus mišića.

Simptomi su takođe često praćeni poremećajima vida i sluha ili zaostajanjem umnog razvoja. U kompleksu simptoma mogući su različiti psihički i mentalni poremećaji, problemi u govoru, epilepsija, epileptički napadi, nekontrolisano mokrenje, otežano disanje, problemi sa gutanjem i drugo.

Šta može da izazove dečju cebralnu paralizu?
Postoje očigledni i skriveni razlozi. U nekim slučajevima bolest se javlja usled nekoliko faktora rizika istovremeno.

Više od 100 potencijalnih uzroka dovodi do DCP. Mogu se grupisati u 3 velike grupe:

  • Tok trudnoće. Ovde spadaju: različiti rezus-faktori žene i fetusa, nasledne bolesti, placentalna insuficijencija. Takođe, zarazne bolesti (herpes, rubeola i dr.) pogubno utiču na detetov mozak, hromozomske mutacije, hipoksija, ishemija.
  • Porođaj. Brze ili produžene kontrakcije / porođajni trudovi mogu da budu uzrok nastanka DCP. Faktori rizika su takođe medikamentozna stimulacija, prevremeno rođenje deteta, probijanje vodenjaka, nepravilan položaj fetusa, velika težina fetusa, nedostatak kiseonika, odlubljena placenta, ugušenje usled obmotavanja pupčane vrpce, neprohodnost kroz usku karlicu majke.
  • Period adaptacije novorođenčeta na životnu sredinu (od 4 nedelje do 2 godine). Spoljašnji faktori mogu veoma negativno da utiču na dete. Neke od njih moguće je izbeći ili minimizirati. U ovu rizičnu grupu spadaju: sve povrede glave, neuroinfekcije (meningitis, encefalitis), trovanje hemikalijama, hipoksija mozga.

Oblici dečje cerebralne paralize

  • spastična tetraplegija;
  • spastična diplegija;
  • hemiplegija;
  • diskinetički (hiperkinetički) oblik;
  • ekstrapiramidni oblik;
  • atoničko-astatički oblik.

Lečenje dečje cerebralne paralize
Važno! Lečenje dece obolele od dečje cerebralne paralize neophodno je početi odmah nakon utvrđivanja dijagnoze i nastaviti tokom čitavog života. Posebno je važno učiniti sve što je moguće za održavanje i obnavljanje funkcija mozga do uzrasta od 8 godina. U tom periodu dete je ranjivo i sposobno da se prilagodi životu u društvu.

Uzroci DCP mogu da budu različiti, ali detetu u bilo kojim okolnostima mora da bude obezbeđena rehabilitacija i ono mora da bude pod stalnim nadzorom stručnjaka.

Lečenje DCP obavezno obuhvata neophodno uključuje vežbe, fizikalnu terapiju, metod po Vojti, masažu, Bobat terapiju, sistematski rad sa logopedom i psihologom.

Korigovanju motoričkih poremećaja kod dece bilo kog uzrasta pomoći će lečenje DCP u Tuli po metodu zaslužnog pronalazača Ruske Federacije, doktora medicinskih nauka, profesora V.B. Ulzibata.

Institut za kliničku rehabilitologiju nudi jedinstven način lečenja posledica DCP koje se manifestuju u vidu poremećaja motoričkih funkcija. Profesor V. B. Uzilbat je razvio metodiku koja omogućava značajno poboljšanje stanja bolesne dece. Metod je zasnovan na faznom potkožnom rasecanju fibrozno-modifikovanog mišićnog tkiva (tzv. fiksne mišićne kontrakture) pomoću specijalnog skalpela. To se radi kako bi se povećao obim pokreta zglobova, što omogućava detetu da počne da se pravilno kreće, da stiče nove navike. Takođe, metod se pokazao kao efikasan u lečenju bolesnika sa hiperkinezama (amplituda nevoljnih pokreta se smanjuje). Institut prihvata pacijente sa spastičnim i hiperkinetičkim oblicima DCP.

Metod ima niz nespornih prednosti:

  • malo traumatičan;
  • kratko trajanje operacije;
  • nepostojanje postoperativnih šavova i ožiljaka;
  • postoperativna imobilizacija gipsom nije potrebna;
  • hospitalizacija nije potrebna;
  • uspešnost lečenja u preko 97% slučajeva.

Važno je shvatiti da lečenje obolelih od DCP mora da bude kompleksno, da obuhvata primenu konzervativnih i hirurških metoda. Detetu su neophodni redovna rehabilitacija i, zavisno od njegovog rasta, hirurške korekcije motoričkih poremećaja. I tada se mogu postići zaista dobri rezultati i deca obolela od DCP vratiti u normalan, društveni život.

Svako dete je čitav univerzum! Pazljivo i brižno staramo se o svakom pacijentu.