Blog

Dečja cerebralna paraliza (DCP)
Ne postoji precizna definicija dečje cerebralne paralize. Pod dijagnozom se podrazumeva ukupnost hroničnih simptoma poremećaja motoričkih funkcija. Uzroci bolesti jesu oštećenja mozga. Upravo od njih (stepena težine, prirode, obima i tačnog mesta povrede) zavisi u kom obliku se javljaju oštećenja mišićne strukture i poremećaj funkcionisanja organizma u celini.

Dečja cerebralna paraliza se može prepoznati po nizu glavnih simptoma:

• povećan tonus mišića;
• nekontrolisani spazam u bilo kojim mišićima tela;
• nekontrolisani nagli pokreti;
• ograničenje pokretljivosti u zglobovima;
• smanjen tonus mišića.

Simptomi su takođe često praćeni poremećajima vida i sluha ili zaostajanjem umnog razvoja. U kompleksu simptoma mogući su različiti psihički i mentalni poremećaji, problemi u govoru, epilepsija, epileptički napadi, nekontrolisano mokrenje, otežano disanje, problemi sa gutanjem i drugo.

Šta može da izazove dečju cebralnu paralizu?
Postoje očigledni i skriveni razlozi. U nekim slučajevima bolest se javlja usled nekoliko faktora rizika istovremeno.

Više od 100 potencijalnih uzroka dovodi do DCP. Mogu se grupisati u 3 velike grupe:

• Tok trudnoće. Ovde spadaju: različiti rezus-faktori žene i fetusa, nasledne bolesti, placentalna insuficijencija. Takođe, zarazne bolesti (herpes, rubeola i dr.) pogubno utiču na detetov mozak, hromozomske mutacije, hipoksija, ishemija.
• Porođaj. Brze ili produžene kontrakcije / porođajni trudovi mogu da budu uzrok nastanka DCP. Faktori rizika su takođe medikamentozna stimulacija, prevremeno rođenje deteta, probijanje vodenjaka, nepravilan položaj fetusa, velika težina fetusa, nedostatak kiseonika, odlubljena placenta, ugušenje usled obmotavanja pupčane vrpce, neprohodnost kroz usku karlicu majke.
• Period adaptacije novorođenčeta na životnu sredinu (od 4 nedelje do 2 godine). Spoljašnji faktori mogu veoma negativno da utiču na dete. Neke od njih moguće je izbeći ili minimizirati. U ovu rizičnu grupu spadaju: sve povrede glave, neuroinfekcije (meningitis, encefalitis), trovanje hemikalijama, hipoksija mozga.

Oblici dečje cerebralne paralize

• spastična tetraplegija;
• spastična diplegija;
• hemiplegija;
• diskinetički (hiperkinetički) oblik;
• ekstrapiramidni oblik;
• atoničko-astatički oblik.

Lečenje dečje cerebralne paralize
Važno! Lečenje dece obolele od dečje cerebralne paralize neophodno je početi odmah nakon utvrđivanja dijagnoze i nastaviti tokom čitavog života. Posebno je važno učiniti sve što je moguće za održavanje i obnavljanje funkcija mozga do uzrasta od 8 godina. U tom periodu dete je ranjivo i sposobno da se prilagodi životu u društvu.

Uzroci DCP mogu da budu različiti, ali detetu u bilo kojim okolnostima mora da bude obezbeđena rehabilitacija i ono mora da bude pod stalnim nadzorom stručnjaka.

Lečenje DCP obavezno obuhvata neophodno uključuje vežbe, fizikalnu terapiju, metod po Vojti, masažu, Bobat terapiju, sistematski rad sa logopedom i psihologom.

Korigovanju motoričkih poremećaja kod dece bilo kog uzrasta pomoći će lečenje DCP u Tuli po metodu zaslužnog pronalazača Ruske Federacije, doktora medicinskih nauka, profesora V.B. Ulzibata.

Institut za kliničku rehabilitologiju nudi jedinstven način lečenja posledica DCP koje se manifestuju u vidu poremećaja motoričkih funkcija. Profesor V. B. Uzilbat je razvio metodiku koja omogućava značajno poboljšanje stanja bolesne dece. Metod je zasnovan na faznom potkožnom rasecanju fibrozno-modifikovanog mišićnog tkiva (tzv. fiksne mišićne kontrakture) pomoću specijalnog skalpela. To se radi kako bi se povećao obim pokreta zglobova, što omogućava detetu da počne da se pravilno kreće, da stiče nove navike. Takođe, metod se pokazao kao efikasan u lečenju bolesnika sa hiperkinezama (amplituda nevoljnih pokreta se smanjuje). Institut prihvata pacijente sa spastičnim i hiperkinetičkim oblicima DCP.

Metod ima niz nespornih prednosti:

• malo traumatičan;
• kratko trajanje operacije;
• nepostojanje postoperativnih šavova i ožiljaka;
• postoperativna imobilizacija gipsom nije potrebna;
• hospitalizacija nije potrebna;
• uspešnost lečenja u preko 97% slučajeva.

Važno je shvatiti da lečenje obolelih od DCP mora da bude kompleksno, da obuhvata primenu konzervativnih i hirurških metoda. Detetu su neophodni redovna rehabilitacija i, zavisno od njegovog rasta, hirurške korekcije motoričkih poremećaja. I tada se mogu postići zaista dobri rezultati i deca obolela od DCP vratiti u normalan, društveni život.

Svako dete je čitav univerzum! Pazljivo i brižno staramo se o svakom pacijentu.

Miofascijalni bolni sindrom je neurološko oboljenje usled kojeg dolazi do poremećaja mišićne aktivnosti praćenog jakim bolom. Bolest može da zahvati ledja, vrat, grudni koš, glavu, udove, vilicu, slabinski pojas, ramena. Uzrok osećaja bola jeste mala tačka unutar mišića – triger. Ona stvara stalne impulse izazivajući česte mišićne kontrakcije i naprežući susednu muskulaturu.

 

Simptomi i uzroci

Za vreme sidroma miofascijalnog bola nastaju akutni osećaji bola u jednom od mišića koji primoravaju telo da zauzima odgovarajuću pozu koja ograničava slobodu pokreta. U simptomatiku oboljenja, takođe, spadaju: poremećaj sna, rastuće pojačavanje bola, zadebljanje u mišiću, glavobolja.
Ukoliko se miofascijalni sindrom ne leči, moguće su ozbiljne komplikacije – fibromialgija. To je oboljenje koje karakterišu hronični bolovi u mišićima i zglobovima, kao i ozbiljni endokrini i emocionalni poremećaji u organizmu.
Uzroci mišićne disfunkcije i spazama mogu da postanu:

• triger tačke (okidači bola) koje se javljaju posle jakog fizičkog opterećenja nepripremljenih mišića
• prekomerno rashlađivanje
• ankiloza, gonartroza, osteohondroza, bursitis, artritis, podagra i druga oboljenja zglobova
• svaka povreda mišića

Sindrom miofascijalnog bola može da se javi neočekivano i da protiče pasivno. Lečenje miofascijalnog bolnog sindroma obuhvata medikamentozna sredstva, manuelnu terapiju, fizioterapeutske procedure, igloterapiju usredsređene na triger tačke.

Ukoliko se obratite Instututu za kliničku rehabilitologiju, dobićete kvalifikovano lečenje proverenim i efikasnim metodom – to je fazna fibrotomija. Metod koji je osmislio svetski poznati doktor medicinskih nauka V.B. Ulzibat biće bezbedno, bezbolno i provereno rešenje u borbi protiv bolesti lokomotornog aparata.

Dipitrenova kontraktura je rasprostranjeno oboljenje usled kojeg dolazi do deformisanja prstiju ruku. Radi se o izrazitom uvećanju vezivnih tkiva tetiva. Bolest najpre zahvata domali prst i mali prst. Po pravilu, bolest je češća u muškaraca. Žene pate od bolesti 10 puta ređe i u lakšem obliku.

Simptomi bolesti

U području opružanja prsta javlja se zadebljanje. To je prvi znak da treba da se obratite specijalisti. Lečenje kontraktura treba započeti na vreme, u suprotnom, bolest će napredovati.

Ova zadebljanja postepeno otežavaju pokrete prsta. Čvor raste, formiraju se komisure i skraćuju tetive. Kao rezultat, formira se kontraktura.

U početku, nastanak zadebljanja ne izaziva nikakav bol. Ako se bolest zapusti, javlja se nelagodnost. Bolni sindrom može se širiti u obe ruke, pa čak i u rame.

Uzroci bolesti

Do danas nisu ustanovljeni tačni uzroci bolesti „zgrčenih prstiju“. Pre nekoliko decenija pretpostavljalo se da se kontraktura javlja zbog nepravilnog metabolizma proteina i soli u organizmu. Ipak, ubrzo su ova mišljenja opovrgnuta. Mogući uzroci patologije su:

• preležano ozbiljno oboljenje organa koje je izazvalo poremećaj u radu vezivnih tkiva;
• nasledni faktor;
• dijabetes;
• težak fizički rad;
• uklještenje živca i dr.

Važno! Samo u početnom stadijumu Dipitrenovu kontrakturu moguće je lečiti nehirurškim metodom.

Lečenje

Lečenjem bolesti bave se hirurzi i ortopedi traumatolozi. U prvim stadijumima prepisuju se posebne vežbe i tople obloge koje pomažu u regeneraciji tetiva. Uz veliki oprez u lečenju kontraktura primenjuju se hormonski lekovi koji se ubrizgavaju u problematične zone.

Lečenje mišićnih i fascijalnih kontraktura mora da bude blagovremeno, usklađeno i pravilno. Nakon utvrđivanja stadijuma bolesti pacijent se upućuje na konzervativno lečenje ili hiruršku intervenciju.

Institut za kliničku rehabilitologiju nudi jedinstven metod lečenja kontraktura. Profesor V.B. Ulzibat je decenije posvetio implementaciji metoda fazne fibrotomije. Ovaj metod lečenja bolesti lokomotornog aparata je jedinstven.

On ima brojne prednosti:

• bezbedan je;
• efikasan je;
• bezbolan je.

Specijalisti Klinike će pažljivo razmotriti problem i rešiće ga u najkraćem mogućem roku.

Spastični tortikolis (krivi vrat) je iznuđeni nepravilan položaj glave i vrata povezan sa neurološkim promenama u prenosu impulsa kroz mišićna tkiva. Deformacija ovih delova tela može da bude urođena i stečena. U oba slučaja glavni uzrok je hronično naprezanje mišića sternokleidomastoidnog mišića (kosog mišića vrata).

Lečenje spastičnog tortikolisa (krivog vrata) neophodno je početi odmah nakon konstatovanja patologije. Simptomatika oboljenja manifestuje se u vidu tremora (drhtanja) glave, stalnih ili povremenih bolova spazmatičnog karaktera u vratu, nevoljnih žmirkanja, nesanice, kontrakcija mišića lica, neprijatnih osećaja u trupu i udovima.

Uzrocima bolesti smatraju se:

• osteohondroza, hernija
• emocionalni stres
• pasivni način života
• psihološka trauma
• povrede vrata ili glave
• Šejermanova bolest
• preležani encefalitis i druge neuroinfekcije
• genetska predispozicija

Vrste i lečenje spastičnog tortikolisa (krivog vrata)

Sve 4 vrste bolesti mogu da se leče. Lečenjem se eliminiše bol u oblasti vrata, ramena i glave tokom pokreta i pacijent se u život vraća potpuno radno sposoban. 
Vrste deformacije vratnog dela:

• Antekolis – istovremeno deformisana dva sternokleidomastoidna mišića (kosa mišića vrata). Skretanje glave put napred.
• Retrokolis – nervni impulsi nekorektno prolaze do trapezastog mišića. Usled spazma skretanje glave unazad.
• Tortikolis – skretanje glave u jednu stranu.
• Laterokolis – skretanje glave prema desnom ili levom ramenu.

U retkim slučajevima javlja se mešoviti oblik spastičnog tortikolisa (krivog vrata).
Institut za kliničku rehabilitologiju pruža jedinstvenu mogućnost uklanjanja spastičnog tortikolisa (krivog vrata), brzo, efikasno i uz minimalni osećaj bola.